NextRiot

Zašto pišemo super(props)?

November 30, 2018 • ☕️ 5 min read

Čuo sam da su hukovi sada u modi. Ironično je, ali hoću da započnem ovaj blog pričom o zanimljivim stvarima vezanim za klasne komponente. Ma vidi ti to!

Ove smicalice nisu važne za produktivnost u React-u. Ali možda vam bude zabavno da malo dublje pročačkate kako stvari rade.

Evo prve.


Napisao sam super(props) više puta u životu nego što bih hteo da znam:

class Checkbox extends React.Component {
  constructor(props) {
    super(props);    this.state = { isOn: true };
  }
  // ...
}

Naravno, predlog o poljima klase (class fields) nam omogućava da preskočimo ovu ceremoniju:

class Checkbox extends React.Component {
  state = { isOn: true };
  // ...
}

Ovakva sintaksa je bila planirana kada je 2015. godine u verziji 0.13 dodata podrška za obične klase. Definisanje konstruktora i poziv super(props) je oduvek i trebalo da bude samo privremeno rešenje, dok polja klase ne postanu zadovoljavajuća alternativa.

Ali da se vratimo na ovaj primer koji koristi samo stvari iz ES2015:

class Checkbox extends React.Component {
  constructor(props) {
    super(props);    this.state = { isOn: true };
  }
  // ...
}

Zašto zovemo super? Da li možemo da ga ne pozovemo? Ako moramo, šta se desi kad ne prosledimo props? Ima li još argumenata? Hajde da vidimo.


U JavaSkriptu, super pokazuje na konstruktor roditeljske klase. (U našem primeru, pokazuje na implementaciju React.Component).

Važno je obratiti pažnju na to da this ne može da se koristi u konstrukturu sve dok se ne pozove roditeljski konstruktor. JavaSkript neće da vam dozvoli to:

class Checkbox extends React.Component {
  constructor(props) {
    // 🔴 Još ne smemo da koristimo `this`
    super(props);
    // ✅ Ali sad je okej
    this.state = { isOn: true };
  }
  // ...
}

Postoji dobar razlog zašto JavaSkript primorava pozivanje roditeljskog konstruktora pre nego što se petlja oko this-a. Zamislite ovakvu hijerarhiju:

class Osoba {
  constructor(ime) {
    this.ime = ime;
  }
}

class UčtivaOsoba extends Osoba {
  constructor(ime) {
    this.pozdraviKolege(); // 🔴 Ovo nije dozvoljeno, vidi dole zašto
    super(ime);
  }
  pozdraviKolege() {
    alert('Dobro jutro, narode!');
  }
}

Zamislimo da this pre super ipak jeste dozvoljeno. Mesec dana kasnije, možda promenimo pozdraviKolege da sadrži i ime osobe u poruci:

  pozdraviKolege() {
    alert('Dobro jutro, narode!');
    alert('Ja sam ' + this.ime + ', drago mi je!');
  }

Ali zaboravili smo da se this.pozdraviKolege() zove pre nego što poziv funkcije super() stigne da postavi this.ime. Znači da this.ime još nije ni definisano! Kao što vidite, o ovakvom kodu je jako teško razmišljati.

Da se ne bismo opekli, JavaSkript nas tera prvo da pozovemo super, ako hoćemo da koristimo this u konstruktoru. Neka roditelj prvo obavi svoje! A ovo ograničenje važi i za React komponente definisane kao klase:

  constructor(props) {
    super(props);
    // ✅ Ovde ispod možemo da koristimo `this`
    this.state = { isOn: true };
  }

Ali i dalje je ostalo jedno pitanje: zašto prosleđujemo props?


Možda se čini da je prosleđivanje props-a super-u obavezno da bi konstruktor osnovne klase React.Component mogao da inicijalizuje this.props:

// React-ov kôd
class Component {
  constructor(props) {
    this.props = props;
    // ...
  }
}

I to nije daleko od istine: tako i radi.

Ali nekako, čak i kad pozovete super() bez argumenta props, i dalje možete da pripstupite this.props u render-u i drugim metodama. (Ako mi ne verujete, probajte sami!)

A kako to radi? Ispostavlja se da i React dodeljuje props instanci odmah nakon što pozove vaš konstruktor:

  // React-ov kôd
  const instance = new VašaKomponenta(props);
  instance.props = props;

Prema tome, čak i da zaboravite da prosledite props kad zovete super(), React će ih ipak dobro postaviti kasnije. A postoji i razlog za to.

Kad je React dodao podršku za klase, nije dodao podršku samo za ES6 klase. Cilj je bio najširi mogući opseg apstrakcija klasa. Nije bilo jasno koliko će uspešna biti rešenja za definisanje komponenti kao što su ClojureScript, CoffeeScript, ES6, Fable, Scala.js, TypeScript, i druga. Zato React namerno nije donosio odluku o tome da li se super() mora pozvati ili ne (iako je poziv obavezan kod ES6 klasa).

Da li to onda znači da možete da napišete super() umesto super(props)?

Verovatno ne jer je i dalje zbunjujuće. Da, React će nakon izvršetka vašeg konstruktora da izvrši dodelu u this.props. Ali this.props će i dalje biti nedefinisano između poziva super i kraja konstruktora:

// React-ov kod
class Component {
  constructor(props) {
    this.props = props;
    // ...
  }
}

// Inside your code
class Button extends React.Component {
  constructor(props) {
    super(); // 😬 Zaboravili smo na props
    console.log(props);      // ✅ {}
    console.log(this.props); // 😬 undefined   }
  // ...
}

Ovo može biti još teže za debagiranje ako se desi u nekoj metodi koju zove konstruktor. I zato se uvek preporučuje da se prosledi super(props), iako nije striktno obavezno:

class Button extends React.Component {
  constructor(props) {
    super(props); // ✅ Prosledili smo props
    console.log(props);      // ✅ {}
    console.log(this.props); // ✅ {}
  }
  // ...
}

Ovim smo se osigurali da je this.props-u dodeljena vrednost čak i pre nego što se izađe iz konstruktora.


Ima još jedna stvar koja možda zanima one koji React koriste duže vreme.

Možda ste primetili da, kada koristite Context API u klasama (bilo sa zaostavštinom contextTypes ili sa modernim contextType API-jem dodatim u verziji 16.6), context se prosleđuje kao drugi agrument konstruktora.

Zašto onda ne pišemo super(props, context)? Mogli bismo, ali kontekst se koristimo mnogo ređe pa se cela ova zavrzlama ređe dešava.

Sve to svakako nestaje kad se uzme u obzir predlog o poljima klase. Bez eksplicitnog konstruktora, svi argumenti se automatski prosleđuju. Ovo omogućava da izrazi kao state = {} uključe reference na this.props ili this.context ako je to neophodno.

Sa hukovima, nemamo ni super ni this. Ali to je priča za drugi put.